Термин књижни листић или екслибрис (ex libris на латинском са дугим „и“ /i:/ на крају речи - librīs је аблатив множине латинске речи liber, тако да „ex librīs” у преводу значи „из књига”) заправо је заједнички назив за много уметничких форми које потичу од просте ознаке власника неке књиге. Таква се уметнина налепљује у књигу, најчешће са унутрашње насловне стране, задатка да каже чија је. Ex libris, тако прикладно назван, требало би да садржи макар име власника, ако је језички могуће у генитиву једнине на латинском: Ex libris Petri etc… - Из књига Петра итд... Видео сам и врло логична слична решења: Ex bibliotheca familiae … - Из библиотеке породице... Наравно, могуће је изабрати и верзију потпуно на српском, као нпр. књижни листић тог и тог.

До XX века, књижни листићи су углавном приказивали грб или његове делове, име и можда украсну бордуру и /или неки битни приказ власнику, да би у прошлом веку доживели процват разним уметничким приказима. Овај део галерије показује само оне књижне листиће који садрже макар нешто хералдике. Главна предност, хералдички гледано, модерног екслибриса јесте што можете метнути своје пуно хералдичко знамење заједно са грбом свог града, универзитета, (не)пријатеља итд. у једну смислену композицију без претенциозности. Саветовао бих суздржаност. Увек бих је саветовао, заправо, али не по цену одрицања себе – ако имате грб, имајте и екслибрис.

 

 

Књижни листић или Ex libris
Кликните на слику за већу  и коментаре